Priština
Kosovski demokratski institut (KDI) predstavio je danas istraživanje “Novčanici“ u kome je predstavljena analiza godišnjih finansijskih izveštaja parlamentarnih političkih subjekata na Kosovu za 2019. godinu, javlja Anadolu Agency (AA).
Eugen Cakolli, koji je predstavio glavne nalaze ovog istraživanja, ocenio je da neblagovremeno objavljivanje godišnjih finansijskih izveštaja političkih subjekata predstavlja značajan nedostatak transparentnosti i njihove odgovornosti prema javnosti. Naglasio je da u periodu 2013/2017 Skupština Kosova nije uspela da odabere spoljne revizore, što je onemogućilo objavljivanje godišnjih finansijskih izveštaja, pa tako izveštaji za 2018. godinu još uvek nisu objavljeni na zvaničnoj veb stranici Centralne izborne komsiije.
“Međutim, od 2013. godine, kada je poslednji put izmenjen Zakon o finansiranju političkih partija, nikada nije bilo blagovremenog izveštavanja političkih subjekata u vezi sa njihovim godišnjim finansijskim izveštajima, čak ni u slučajevima kada su podneti u rokovima Centralnoj izbornoj komisiji“, naglasio je Cakolli.
Izveštaj podvlači da parlamentarni politički subjekti poseduju pokretnu i nepokretnu imovinu ukupne vrednosti preko 420 hiljada evra. Međutim, prema njegovim rečima, parlamentarni politički subjekti se ne nose dobro sa dugovima, sa preko dva miliona eura prijavljenih obaveza. Samo Demokratska partija Kosova (PDK) i Demokratski savez Kosova (LDK) prijavili su preko 1,1 milion eura obaveza ili skoro dvije trećine ukupnih obaveza svih parlamentarnih političkih subjekata na Kosovu.
„Parlamentarne političke stranke prijavile su ukupno četiri miliona i 655 hiljada eura prihoda, dok su potrošile pet miliona i 400 hiljada evra ili oko 800 hiljada ezra više nego što su imali prihoda. Politički subjekt sa najviše prihoda je Demokratska partija Kosova sa preko 1,2 miliona evra, slede Pokret Samoopredeljenje sa 1,1 milion eura, Demokratski savez Kosova sa 910 hiljada eura, Alijansa za budućnost Kosova sa 320 hiljada eura, Srpska lista 300 hiljada, dok Nisma, AKR i stranke iz zajednici imaju manje od 300 hiljada evra prihoda“, naglasio je Cakolli.
Što se tiče rashoda, parlamentarni politički subjekti proglasili su najveći deo rashoda u 2019. godini za kampanju i plate, odnosno 2,1 milion eura po kampanji i 1,3 miliona eura za plate i dodatke.
Međutim, postoji razlika između troškova koje su politički subjekti prijavili za kampanju i izveštaja koje je nevladina orgaizcija “Demokratija na delu” objavila o troškovima partija tokom kampanje. Prema proceni DnD-a, samo u okviru praćenih javnih aktivnosti potrošeno je 3,636 miliona eura ili oko milion i po evra više od deklaracija političkih subjekata.
S druge strane, iako se donacije smatraju jednim od glavnih izvora finansiranja, posebno tokom izbornih godina, subjekti su prijavili samo 214 hiljada eura donacija, što čini samo 4,6 posto njihovih ukupnih prihoda.
Cakolli je naglasio da je drugi subjekt na izborima, trenutno lider vladajuće koalicije, LDK, tokom cele 2019. godine izjavio da je dobio samo jednu donaciju, u iznosu od samo 38,54 eura. Na osnovu izveštaja primećuje se da je većina donacija koje su politički subjekti dobili od njihovih članova, u iznosu od 10 do 1.000 eura.
