Inaugurisana platforma “Budi moj glas” kao podrška žrtvama silovanja u ratu

Četiri nevladine organizacije koje se bave podrškom žrtvama seksualnog nasilja tokom rata u procesu priznanja njihovog statusa danas su potpisale deklaraciju o formiranju zajedničke platforme “Budi moj glas”, javlja Anadolu Agency (AA).

Organizacije koje su članice ove platforme su: Kosovski centar za rehabilitaciju preživelih od torture (KRCT), Centar za promociju prava žena Glogovac, Medica Gjakova i Medica Kosova.

Feride Rushiti, izvršna direktorka KRCT-a je istakla da je kampanja pod nazivom “Budi moj glas” lansirana još 2018. godine kao podrška žrtvama silovanja tokom rata, te da platforma koja je danas inaugurisana ima za cilj da još više osnaži glas žrtava posebno kada se ima u vidu da je ovo teško dokaziv zločin.

Ona je kazala da je cilj da se ovo pitanje podigne na institucionalni i međunarodni nivo i da se silovanje prizna kao ratni zločin u procesu pregovora između Kosova i Srbije.

“Pored toga, zalagaćemo se za zakonske promene koje se tiču interesa žrtava, za dokumentovanje zločina seksualnog nasilja, da bismo imali snažan glas u svakoj institucionalnoj inicijativi gde postoje inicijative u okviru tranzicione pravde, kako bismo stvorili dobru osnovu za saradnju sa organizacijama koje su želele i izrazile želju da se pridruže našoj inicijativi“, naglasila je Rushiti.

Kazala je da je podrška preživelima seksualnog nasilja kompleksan proces jer su i posledice višedimenzionalne. Dodala je da se ta podrška ogleda kroz psihološku podršku na prevazilaženju trauma i podizanju samopouzdanja preživelih kroz rad sa porodicama i zajednicom, kroz staranje o njihovom zdravstvenom stanju i podršci da se bore protiv predrasuda koje vladaju u društvu, kao i u vidu socio-ekomonskog osnaženja s ciljem reintegracije u društvo.

Veprore Shehu, izvršna direktorka Medica Kosova je naglasila da je silovanje na Kosovu tabu tema i da je ta stigma bila veliki problem da žrtve progovore.

“Odmah nakon rata moje suočavanje sa 17-godišnjakinjom koja je rodila dete kao rezultat silovanja bilo je moje prvo iskustvo. Nažalost to je iskustvo prvih dana rada u Medica Modiale Kosova u to vreme, a posle smo postali Medica Kosova. To zaista pokazuje koliko je to izazovno, ali pre svega i koliko mnogo emocija i truda smo uložili da bismo bili blizu njih“, naglasila je Shehu.

I Mirlinda Sada, izvršna direktorka Medica Gjakova, rekla je da se nakon rata pričalo o svemu osim o žrtvama silovanja jer žrtve nisu imale podršku ni porodice, ni društva. Ona je naglasila da su njihove organizacije radile na izgradnji poverenja kod žrtava, te da su im pomogle da se prijave za dobijanje statusa žrtve seksualnog nasilja u ratu, nakon što su im kosovske institucije priznale taj status.

Inauguraciji platforme “Budi moj glas” prisustvovala je i poslanica Skupštine Kosova Vasfije Krasniqi-Goodman, koja je bila prva žrtva silovanja koja je javno progovorila o tome. Njena poruka je bila da žrtvama ne preostaje ništa drugo nego da odu u udruženja i ispričaju svoju priču, kako bi razbile predrasude.

“U početku moramo naporno raditi sa njihovim porodicama, jer ih porodica čini zatvorenima i tihima. Tako da vam želim uspeh i imaćete moju podršku za sve kako u Skupštini, tako i van nje“, naglasila je Krasniqi-Goodman.

Prema procenama na Kosovu ima više od 20.000 žrtava seksualnog nasilja tokom poslednjeg rata. Vlada Kosova je 2017. godine osnovana Komisiju za priznavanje i verifikaciju statusa lica silovanih tokom rata i do sada je ovaj status priznat za oko 900 osoba.