BEOGRAD (AA) – Nebojša Petrović –
Braneći boje rimskog Lacija, nekadašnji reprezentativac Srbije Filip Đorđević je imao priliku da sarađuje sa dvojicom trenera koji trenutno vode veliku borbu za titulu šampiona Italije, Stefanom Piolijem (Milan) i Simoneom Inzagijem (Inter). Zahvalan je obojici na svemu što su ga naučili, ali uopšte nema dilemu kada je reč o favoritu za osvajanje „skudeta“.
„Mislim da Inter ima za klasu bolju ekipu od Milana i Napolija. Gledao sam pre neki dan kako je Milan ostao bez bodova na San Siru protiv Specije, ono je neverovatno. Ne znam šta je sudiji trebalo da požuri sa pištaljkom. Po mom mišljenju, nije ni bio faul nad Rebićem. Izgubili su već dobijenu utakmicu. Mesijas je sjajno pogodio i umesto da bude 2:1, sudija poništava gol, a par minuta kasnije Specija trese mrežu i odnosi sva tri boda. Zato i mislim da će Inter sigurno biti šampion, mnogo su iskusnija ekipa i imaju igrače koji su već osvajali trofeje. Mladim momcima iz Milana trebaju rezultati da bi ih pratilo samopouzdanje“, istakao je za Anadolu Agency (AA) Đorđević.
Inzagi je svojevremeno nasledio Piolija na klupi Lacija i niko u tom trenutku nije ni naslutio da je to tek početak jedne sjajne trenerske karijere.
„Izgubili smo derbi sa Romom ubedljivim rezultatom, uprava je smenila Piolija i dovela Inzagija kao prelazno rešenje. On je vodio omladince, plan je bio da završi sezonu i da ustupi mesto Marselu Bjelsi. Sve se tako i razvijalo, Inzagi je na leto preuzeo Salernitanu, Bjelsa potpisao ugovor sa Lacijom, ali mu po dolasku u Rim ništa nije odgovaralo. Žalio se na kvalitet terena tamo gde idemo na pripreme, a Lacio je sa tim kampom imao ugovor na pet godina. Pa mu ne odgovara što navijači prisustvuju treningu, ne dopada mu se Sportski centar, i tako… Uglavnom, dogovor propada i Lacio pred početak sezone dolazi u situaciji da nema rešenje za trenera. A Inzagi već pravi tim u Salernu, vrbuje neke klince iz Lacija da mu se pridruže i da napadnu Seriju A. Promena plana, zovu ga hitno da se vrati u Rim i tako je Inzagi sticajem okolnosti seo na klupu prvog tima i napravio čudo“, ispričao je Đorđević.
Čitava priča zvuči još čudnije ako se ima u vidu da Inzagi nije imao ni profi-licencu da bi vodio klub u elitnom rangu italijanskog fudbala.
„Tu se dogodio još jedan momenat koji je imao presudan uticaj na njegovu trenersku karijeru. Tokom kursa za licencu, upoznao je Masimiljana Farisa, koji je ubrzo postao njegov pomoćnik i koji je i dan danas sa njim u Interu. On mu je promenio taktiku iz 4-3-3 u 3-5-2 i preuzeo brigu o odbrambenim fudbalerima. Inzagijeve ekipe su efikasne, ali i teško primaju golove, što je prevashodno Farisova zasluga. Sa druge strane, Inzagi je dovoljno pametan i namazan, osetio je šta mu treba da bi imao šampionske aspiracije sa svojom ekipom. Poseduje šmek koji mu pomaže da opusti igrače, da se i oni koji sede na klupi osete podjednako bitnim i korisnim. Obično, kad te trener ne stavlja, ne možeš očima da ga gledaš. Kod Inzagija i kad ne igraš, ti si zadovoljan. Mislim da će vrlo brzo biti jedan od najboljih trenera na svetu“, rekao je Đorđević.
Đorđević je kod Piolija debitovao u dresu Lacija, a na utakmici protiv Palerma postigao i jedinu „tripletu“ u karijeri.
„Stefano je takođe odličan strateg, ali je dosta strožiji od Inzagija. U tom periodu kada nam nije išlo sa rezultatima, pokušao je da promeni režim, uveo karantine, zaveo disciplinu. A, onda je stigao Inzagi sa potpuno drugačijim metodama. Rasteretio je ekipu, dao nam slobodu. Osetio je neke igrače koji su imali ogroman potencijal, Felipe Andreson je kod njega leteo po terenu. Kejtu je takođe preporodio, dao mu vetar u leđa. Mnogo je mlađi od Piolija i generacijski je bliskiji sa fudbalerima, neke je čak zakačio kao saigrače pre kraj igračke karijere. Postavio se više kao drug u svlačionici, a takav je i danas u Interu. Ima jednu zanimljivu praksu, ako desni spoljni namesti gol levom spoljnem, celu ekipu vodi na večeru“, kazao je Đorđević.
Filip Đorđević je u novembru prošle godine imao zadovoljstvo da bude neposredni svedok velike pobede Srbije u meču odluke za plasman na Svetsko prvenstvo.
„To su čari penzije“, kroz smeh rekao je Filip i nastavio:
„Kada mi se završio ugovor sa Kjevom, ostao sam sa porodicom da živim u Veroni i imam puno slobodnog vremena. Nije mi bilo teško da skoknem do Lisabona, seo sam u avion i proveo zaista nezaboravan vikend u društvu svojih drugara iz reprezentacije. Pogledao sam trening, dogovorio da se vidimo posle utakmice, šta god da bude, jer svako ide na svoju stranu i nemamo često priliku da se sretnemo i ispričamo. Srećom, namestilo se da pobedimo, našli smo se u hotelu i ostali do ujutro. Grupa je fenomenalna, vlada zdrava atmosfera. I pre meča, osećalo se nekako u vazduhu da možemo do velikog rezultata“.
Utakmicu sa Portugalom je golom i asistencijom rešio Đorđevićev veliki prijatelj Dušan Tadić.
„Duća je momak za primer, u svakom smislu reči. Moj najbolji drug iz reprezentacije, zajedno smo još od mlađih kategorija. Prati nas neka dobra energija i uvek smo nas dvojica imali neki specijalan odnos. Ostali smo posle utakmice celu noć, ćaskali, šalili se, prisećali nekih anegdota. Pored toga što je vrhunski fudbaler, on je i fenomenalna ličnost. Nije mala stvar biti kapiten reprezentacije i jednog od najslavnijih klubova na svetu. Tadić je sve te počasti zaslužio jednim poštenim radom. Bog mu je dao talenat, osećaj za loptu, viziju, tehniku kojom mali broj igrača može da se pohvali, ali se za sve drugo izborio radom na treninzima, posvećenošću i zalaganjem“, rekao je Đorđević.
Ne pamti se kada je reprezentacija Srbije imala jaču konkurenciju za mesto u špicu.
„Neverovatno. sva trojica su čudo od napadača. Mitrović je u piku karijere, pruža fantastične partije i u Fulamu i u reprezentaciji. O Vlahoviću ne treba trošiti reči. Prosto sam fasciniran njegovim potencijalom. Gledao sam uživo meč Đenova – Fiorentina, potpuno je drugačiji utisak u odnosu na ono što vidiš na televiziji. Iskreno, nisam imao pojma da je 2000. godište. Po ponašanju na terenu, izjavama i donošenju nekih odluka, deluje kao da ima 27 godina. Morao sam da pogledam protokol da bih se uverio da mu je zaista 21 godina. Neverovatno. U tom uzrastu da bude toliko spreman i tako moćan, da u glavi bude toliko zreo, to je svojstveno samo vanserijskim igračima. Čuo sam da je dosta posvećen, da ima individualne treninge i to je još jedan pokazatelj njegovih nesagledivih dometa. Ne mora da žuri sa transferom, potpuno je svejedno da li će otići sada ili na leto. Postići 40 golova u jednoj kalendarskoj godini je zaista impozantan učinak. Dopada mi se što je iz Beograda, špic, igra levom nogom. Sve mi je to manje-više poznato. Jednostavno, milina mi je da ga vidim na terenu“, zaključio je Đorđević.
Source link
#Inter #ima #klasu #bolju #ekipu #Milana #Napolija
