Kapadokya, Kayseri i Erciyes privlače sve više stranih turista

Iako jedno od najmlađih, Erdžijes je danas jedno od najboljih i najmodernijih skijališta Turske. Ski centar smešten je na nadmorskoj visini od 2.200 do 3.400 metara, a sam vulkan, odnosno planina, visoka je 3.916 metara. Oni koji su uspeli da se popnu do samog vrha tvrde da po vedrom i sunčanom danu pogled odatle seže do Crnog mora na severu i Sredozemnog na zapadu Turske. Erdžijes je jedinstvena planina i po geografskom položaju. Za razliku od slavnih skijališta u Švajcarskoj, Austriji ili Italiji, Erdžijes je udaljen svega 25 kilometara od aerodrome koji pripada gradu Kayseri (Kajseri). Odatle se do planine stiže za oko 20 minuta, modernim auto-putem sa četiri trake. Kada dođete do centra skijališta, zimska magija i snežne čarolije tek počinju. Taj ski centar dobitnik je i sertifikata o bezbednom skijanju u vreme pandemije koronavirusa pa to može biti samo razlog više da umesto zimovanja na Alpima, posetite Anadoliju, jednu od sedam geografskih regija Turske.

“Mi smo najmlađi ski centar u Turskoj. Sa radom smo počeli 2012. godine, i imamo najmoderniju i novu opremu koja je u službi dobrog skijanja. Skijaše prevoze savremene žičare i gondole. Na Erdžijesu imamo 34 staze čija je ukupna dužina preko 100 kilometara. Staze su plave, crvene i crne, za amatere i profesionalne skijaše. Staze su uvezane sa 18 žičara i dve gondole koje u jednom satu mogu da opsluže i do 26.000 skijaša. Sezona kod nas počinje u decembru i traje do kraja aprila. U slučaju manje snežnih padavina, mi imamo 154 sistema za veštačko osneživanje staza. Sve ovo verujem da će se dopasti i turistima iz Srbije, Bosne i Hercegovine i ostalih bivših jugoslovenskih republika. Mi se radujemo njihovom dolasku na našu planinu”, rekao je za Anadolu Agency (AA) direktor skijališta “Erdžijes”, Murat Cahid Cingi.

Tako savremen ski centar, neuporedivo je povoljniji u poređenju sa cenama na Kopaoniku, najmodernijem skijalištu u Srbiji. Cene dnevne ski karte na Erdžijesu kreću se od 12 do 15 evra. Cene hrane i pića pristupačne su svakom turisti, sokovi koštaju svega jedan evro, a dve osobe mogu ručati za manje od deset evra. Voda, čaj i kafa su oko pola evra. Hotelski kapaciteti su i dalje u izgradnji, pun pansion u nekom luksuznom hotelu na samoj planini po danu će vas koštati oko 90 evra. Iz tog razloga brojni turisti odsedaju u neki od hotela u obližnjem Kajseriju, gde su cene smešataja upola jeftinije.

– Kajseri, u podnožju ugašenog vulkana Erdžijes –

Kajseri je od Istanbula udaljen sat vremena vazdušnom linijom. Zbog dobre konekcije sa internacionalnim aerodrome i avio linijama, te zbog blizine Erdžijesa, sve je atraktivniji i privlačniji turistima iz čitavog sveta. Jedan je od većih gradova u Turskoj, broji oko 1,6 miliona stanovnika i važi za industrijski i trgovački centar sa najvećom industrijskom zonom u čitavoj Turskoj.

Čuven je i zanimljiv zbog svoje seldžučke arhitekture iz XII i XIII veka koja je podignuta od crnog kamena vulkanskog porekla. Baš u tom periodu Kajseri je doživeo i najveći procvat, kada su tu vladali turski Seldžuci. Bogata istorija dobrim delovima sačuvana je u nekoliko velikih muzeja koje turisti rado posećuju. Važi za grad uspešnih biznismena, a u tom gradu se proizvodi čak 80 posto turskog nameštaja.

“Moja preporuka je da se ovaj grad svakako poseti, a ovo je jedan lep period godine za putovanje u Tursku. Kada posećujete Anadoliju, zimski pejzaži su jednako lepi kao i letnji. Prelepo bude čak i onima koji ne skijaju, kada sneg prekrije predele oni zaista prelepo izgledaju. Kajseri je poznat po zanimljivoj srednjovekovnoj seldžučkoj arhitekturi nastaloj za vreme ikonijskog sultana Seldžuka. Osim po arhitekturi, Kajseri je poznat i kao jedan od velikih centara trgovine, mesto najvećeg bazara u Turskoj, nakon istanbulske Kapali čaršije i ovde se dobro šopinguje i neizbežno je cenkanje. Hrana ovog kraja je nešto što se mora okusiti, turske raviole – manti, ljutkasti sudžuk – kobasice i pastirma – goveđa pečenica je nešto najukusnije što svakako preporučujem”, rekla je putopisac iz Srbije Ivana Dukčević.

– Kapadokija, mesto jedinstvene prirode i istorije –

Turisti koji skijaju na Erdžijesu, i nakon što se upoznaju sa čarima Kajserija, obavezno posećuju i svega sat vremena udaljenu Kapadokiju, „osmo čudo“ sveta i jednu od najlepših destinacija na planeti. Njeni pejzaži su na listi Svetske baštine UNESCO-a. Specifične reljefe Kapadokije formirala je lava vulkana Erdžijes i Hasan, pre nekoliko miliona godina. U Kapadokiju se uglavnom dolazi iz tri razloga, da bi se letelo balonom, videli „vilinski dimnjaci“ i prespavalo u nekom od hotela uklesanih u stenama.

„Severni deo Kapoadokije je najpoznatiji turistima. Tri mesta su u pitanju, Goreme, Učhisar u Urgup. Turisti uglavnom dolaze kod kule Učhisara i to u predvečerje, odakle posmatraju najlepše zalaske sunca. Formacije ‘vilinskih dimnjaka’ su nastale pre više miliona godina, kada su eruptirali vulkani Erdžijes i Hasan na jugu Kapadokije. Uticajem kiše i vetrova, lava se hladila na neki veoma zanimljiv način pa su tako nastale ove formacije koje oduzimaju dah svakom turisti koji dođe u Kapadokiju. Podzemni gradovi nešto je što treba doživeti i obići, tu su se od neprijatelja krili drevni narodi. Magično je sve ono što je ostalo nakon njihovog života u gradovima pod zemljom. Taj vulkasnki tuf od kojeg su ove stene je jako mekan i porozan i iz tog razloga su ljudi dubili pećine u stenama. Tu se živelo sve do 1950. ili 1960. godine, ljudima su dozvoljavali da žive u ovim pećinama, onda su ih iselili i od tada su one ogromna turistička atrakcija, mnoge pećine pretvorene su u hotele“, rekla je Dukčević.

Za one koji uživaju u adrenalinu obavezna je vožnja balonima koji se u ranu zoru vinu u visinu i do 1.000 metara, odatle se posmatra i najlepši izlazak sunca. Let traje nešto duže od sat vremena, a osim izlaska sunca, pruža se neverovatan pogled u daljinu, na kanjone ali i na visine na kojima pored vašeg, lete još desetine šarenih balona.

Kapadokiju godišnje poseti oko 2.5 miliona turista. Zbog i dalje aktuelne pandemije koronavirusa u Turskoj je na snazi obavezno nošenje zaštitnih maski, na otvorenom kao i u zatvorenom prostoru. Odluka se odnosi na turske državljane ali i turiste, bez izuzetka. Turisti u Turskoj, za razliku od stanovništva, mogu se neometano kretati i za njih ne važi policijski čas, koji je u toj zemlji jedna od mera u borbi