MIŠLJENJE – Ljudska prava nakon vojnog udara: Narod Mijanmara ne smije nastaviti da pati u tišini

Piše: Usman Hamid

– Autor je direktor Amnesty Internationala u Indoneziji, predavač na Pravnom fakultetu Jentera i osnivač Javnog instituta za istraživanje vrlina

DŽAKARTA (AA) – Međunarodna zajednica, ASEAN i Indonezija treba da preduzmu oštrije korake kako bi zaustavili krvoproliće i druga kršenja ljudskih prava muškaraca, žena i dece koja se dešavaju u Mijanmaru otkako su vojne snage Tatmadaw izvele udar protiv demokratske vlasti 1. februara.

Do 13. aprila, Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP) registrovalo je da je najmanje 3.054 osobe u pritvoru, uključujući političare, prodemokratske aktiviste, branioce ljudskih prava i novinare.

Udruženje je navelo i da je najmanje 714 osoba ubijeno tokom brutalnog nasilja protiv demokratskih demonstranata, a stvarni broj smrtnih slučajeva verovatno je mnogo veći. Demonstracije su se nastavile više od dva meseca u raznim regionima. Tatmadaw je takođe ukinuo pristup internetu u zemlji.

Studija Amnesty Internationala je pokazala da je vojno osoblje koristilo nasilne taktike i sve ubojitije oružje koje se obično viđa na bojnom polju protiv mirnih demonstranata i prolaznika širom zemlje.

Naoružane etničke grupe, među kojima i Arakan vojska, pretile su Tatmadawu “prolećnom revolucijom” ako vojska ne prestane sa nasiljem i ne vrati demokratiju.

Neke od tih grupa, uključujući Nacionalnu uniju Karen i Vojsku nezavisnosti Kachin, dve najuticajnije etničke grupe u Mijanmaru, pokrenule su napade na vojsku i policiju. Kao odgovor, vojska je izvršila vazdušne napade usmerene na etničku grupu Karen u blizini granice sa Tajlandom.

Oružani sukob između Tatmadawa i ovih etničkih grupa dodatno je pogoršao burmansku humanitarnu krizu. Do 8. aprila, prema podacima grupe za ljudska prava sa sedištem u Mijanmaru ALTSEAN, bilo je najmanje 20.000 novih izbeglica u državama Kachin i Karen, oko 100.000 radnika migranata izbeglo je iz industrijskih područja u Yangonu, dok su hiljade drugih izbegle na Tajland i u Indiju.

Ako situacija nastavi da se pogoršava, sukob bi mogao prerasti u građanski rat, a Mijanmar rizikuje da postane “propala država”.

– Odgovor Indonezije i međunarodne zajednice –

Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju u martu u kojoj je Tatmadaw pozvan da prekine sa nasiljem, a kompanije da prekinu poslovne veze sa kompanijama koje kontroliše vojska.

Međutim, Savet bezbednosti još uvek nije izrekao oštre sankcije protiv vojske, jer Kina i Rusija nastavljaju da blokiraju poteze za uvođenje embarga na oružje i ekonomske sankcije.

Neprekidni vazdušni napadi Tatmadawa tokom proteklih nekoliko nedelja doveli su do toga da ambasador Mijanmara u UN Kyaw Moe Tun, koji je glasno odbio vojni puč, zatraži od međunarodne zajednice da uspostavi zonu zabranjenog leta u zemlji kako bi se sprečile dalje žrtve.

U međuvremenu, Evropska unija koja je uvela embargo na oružje 2018. godine, planira ekonomske sankcije protiv poslova povezanih sa vojskom nakon zamrzavanja sredstava i uvođenja zabrane putovanja.

Sjedinjene Američke Države su uvele finansijske sankcije vrhovnim vojnim oficirima i kompanijama koje kontroliše vojska, zamrzle sredstva u vrednosti od milijardu dolara koja pripadaju Tatmadawu. Kanada, Novi Zeland i Ujedinjeno Kraljevstvo su takođe uveli sankcije i zabrane putovanja visokim vojnim oficirima.

Kredibilitet ASEAN-a je trenutno na kocki zbog pomoći u rešavanju krize u Mijanmaru, za koju se strahuje da bi mogla imati uticaj na regionalnu stabilnost.

Do sada, ASEAN je jasno izražavao volju da pomogne Mijanmaru, ali nije pokazao jedinstvenu ili jednoglasnu poziciju protiv vojnog puča ili kršenja ljudskih prava u zemlji.

Indonezija, Malezija, Singapur i FIlipini su među najglasnijima u vođenju dijaloga i naporima da se konflikti reše mirno.

Sa druge strane, Tajland, Vijetnam i Laos signaliziraju podršku Tatmadawu, tako što su poslali svoje predstavnike na obeležavanje Dana mijanmarskih oružanih snaga 27. marta u Naypyidawu.

Osim razlika u pozicijama među državama članicama, princip nemešanja ASEAN-a postaje prepreka za preduzimanje odlučne akcije u vezi sa krizom u Mijanmaru. Naravno, ovaj princip ne potiče iz ASEAN-a, već je izveden iz međunarodnih pravnih normi.

Međutim, ne smemo zaboraviti da taj princip objašnjava koji oblici intervencije su dozvoljeni, a koji ne prema međunarodnom pravu.

Od početka je Indonezija tražila od vojske da prekine nasilje, oslobodi političke zatvorenike i prioritizuje bezbednost burmanskog naroda. Takođe je pokušala da uradi ono što je poznato kao “šatl (posrednička) demokratija” sastankom sa ministrom spoljnih poslova kog je imenovala vojska Wunnom Maungom Lwinom, na aerodromu Don Muang na Tajlandu.

Indonezija je i ukazala na značaj konstruktivnog angažovanja za podsticanje dijaloga o rešavanju sukoba u Mijanmaru.

Takođe smo pozdravili i poziv predsednika Jokoa Widodoa da ASEAN održi sastanak na visokom nivou o mijanmarskoj krizi. Malezija i Brunej, trenutni predsedavajući ASEAN-om saglasili su se da održe sastanak u Džakarti, ali vreme tek treba da bude utvrđeno.

Međutim, zbog sve većeg broja žrtava u Mjianmaru, odgovor Indonezije mora biti još čvršći.

– Međunarodni tribunal –

Sa trenutnim razvojem događaja u Mijanmaru, moramo podsticati uloge svih ključnih aktera na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Na globalnom nivou, moramo nastaviti da podstičemo međunarodnu zajednicu da preduzme hitne mere kako bi zaustavila masakre u zemlji.

Savet bezbednosti UN takođe treba podstaći da preduzme davno predviđene i neophodne mere da zaustavi kršenja i učini počinioce odgovornim, te da odmah situaciju uputi Međunarodnom krivičnom sudu.

Savet bezbednosti UN treba i da uvede, bez daljeg odlaganja, sveobuhvatni globalni embargo na oružje i finansijske sankcije visokim vojnim zvaničnicima odgovornim za zverske zločine.

Na regionalnom nivou, ASEAN ima obavezu da obezbedi Burmanima pristup humanitarnoj pomoći i olakša ljudima koji beže od sukoba, u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava i principom nevraćanja.

Blok treba i da pošalje specijalnog predstavnika u Burmu koji će razgovarati sa svim stranama o olakšavanju dijaloga i osigura rešenja u skladu sa glasom naroda Burme.

Dalje, ASEAN mora usrdno tražiti od Saveta bezbednosti UN da pošalje izaslanika koji će Burmi govoriti o zabrinutosti međunarodne zajednice zbog humanitarne i bezbednosne krize.

U međuvremenu, Indonezija treba da uloži intenzivne diplomatske napore da ohrabri zemlje članice ASEAN-a da se ujedine u podsticanju vojne vlasti da okonča kršenje ljudskih prava i okrene se dijalogu kako bi rešili sukobe u Mijanmaru.

Kao članica Saveta za ljudska prava UN, Indonezija mora i da oštrije pozove Savet bezbednosti da razmotri primenu embarga na oružje i nametanje ciljanih sankcija pripadnicima vojske koji su počinili zločine.

Osim na državnom nivou, moramo da ohrabrimo aktivnu ulogu biznisa i privatnog sektora, na primer, pozivajući kompanije sa vezama sa vojskom Mijanmara da odmah prekinu to partnerstvo, baš kao što je to nedavno uradila Južna Koreja.

Martin Luther King Jr. je jednom rekao: “Na kraju, nećemo pamtiti reči naših neprijatelja, već tišinu naših prijatelja.”

Indonezija, ASEAN i svet ne smeju dozvoliti da narod Burme nastavi da pati u tišini.

*Mišljenja izražena u ovom članku pripadaju autoru i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Anadolu Agency (AA).

(Prevod na engleski: Rhany Chairunissa Rufinaldo, servis Anadolu Agency na indonežanskom jeziku)