Najviše dezinformacija u kosovskim medijima o dešavanjima na severu

U kosovskim medijima su se u prvih šest meseci ove godine najviše obrađivale političke teme, a 60 posto medija na albanskom jeziku i 37 posto na srpskom stvarali su i delili sadržaje kojima su loše informisali javnost, rečeno je na predstavljanju izveštaja „Iza paravana: godišnji izveštaj o stanju informacionog poremećaja”, javlja Anadolu.

Izveštaj je pripremila i objavila platforma za proveru činjenica hibrid.info, članica “International Fact Checking Network” (IFCN) i uz podršku “National Endowment for Democracy” (NED).

Predstavljajući izveštaj, Shkelzen Osmani iz hibrid.info istakao je da je dinamika dešavanja na severu Kosova dominirala u objavljenim medijskim člancima sa dezinformacijama. Kazao je da istraživanje pokazuje da je sever Kosova u medijima na srpskom jeziku mnogo vise korišćen za dezinformacije u odnosu na medije na albanskom.

“Dešavanja na severu i odnosi Kosovo- Srbija i dalje su na vrhu liste, dok su druge teme periodične, u zavisnosti od dešavanja i interesovanja javnosti. Prošle godine su teme povezane sa socijalnim pitanjima, kao što je inicijativa opozicionih partija za podizanje 30 posto sredstava iz Trusta (Penzioni fond), podela pomoći od strane Vlade Kosova i porast cena, korišćene za dezinformacije”, kazao je Osmani.

Naveo je da su informacioni poremećaji uglavnom najrazvijeniji u online medijima (portalima) kod koji je 25 posto objavljenih informacija neprovereno, 21 posto su dezinformacije, 13 posto lažne vesti i 12 posto prevare. Televizije su mnogo pažljivije u poštovanju novinarske etike.

Jedan od panelista je bio Muhamet Hajrullahu, novinar telegrafi.com, koji je komentarišući izveštaj kazao da bi trebalo da je precizirano koji mediji šire dezinformacije, jer se ne može generalizovati. On je ocenio da se u glavnim medijima na Kosovu informacije proveravaju. Istakao je da su problem online mediji kroz koje se širi propaganda iz vana.

„Videli smo tendencije da se dezinformiše ili dezorijentiše javnost na Kosovu i to uglavnom dolazi iz izveštaja stranih organizacija. Postoje uglavnom mediji koji se kontrolišu narativima koji često dolaze iz Srbije i koje kontroliše Vlada Srbije, koji nažalost često služe kao šablon za naše medije bez ikakve provere“, rekao je Hajrullahu.

On je kazao da, kao što se to i u ovom izveštaju navodi, finansijska nestabilnost medija utiče da budu podložni širenju dezinformacija, lažnih vesti i propagande.

Inače, izveštaj „Iza paravana: godišnji izveštaj o stanju informacionog poremećaja” u delu sa preporukma naglašava važnost usvajanja novog zakona o Nezavisnoj komisiji za medije, kojim bi se obuhvatile preporuke Evropske komisije ponavljanje iz godine u godinu. Takođe se traži transparentnost u donošenju novog zakona, te uključenost medija, medijskih eksperata i civilnog društva.

Na internet stranici Anadolu Agency (AA) objavljen je samo dio sadržaja vijesti koje su putem našeg Sistema protoka vijesti (HAS) dostupne korisnicima. Molimo da nas kontaktirate za pretplatu.