Niko ko je učestvovao u genocidu i drugim zločinima u BiH ne smije biti amnestiran

U Hagu će sutra biti izrečena presuda šefovima Državne bezbjednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću poslije ponovljenog suđenja, javlja Anadolu Agency (AA).

Predstavnici akademske zajednice u Bosni i Hercegovini smatraju da niko ko je uzeo učešće u genocidu u Srebrenicu i drugim zločinima na teritoriji Bosne i Hercegovine ne bi trebao i ne smije biti amnestiran.

Odgovarajući na pitanje o amnestiranju Srbije nad zločinima počinjenim u Bosni i Hercegovini u sudskim procesima Rifat Škrijelj, rektor Univerziteta u Sarajevu, rekao je da nije kompetentan komentarisati i davati sud o sudskim procesima.

“Ali kao građanin Bosne i Hercegovine smatram da niko ko je uzeo učešće u genocidu u Srebrenicu i drugim zločinima na teritoriji Bosne i Hercegovine, ne bi trebao i ne smije biti amnestiran jer jedini način da se genocid i drugi oblici zločina spriječe u svijetu jeste da se zločinci i oni koji su ih počinili sankcionišu. Osuđujem svako opraštanje zločina i u tom pogledu očekujem da će pravda stići svakog onog ko je počinio nepravdu”, poručio je Škrijelj.

Kako je kazao, znamo da je agresija na Bosnu i Hercegovinu izvršena iz Srbije.

“Znamo da se kompletnim planom za osvajanje Bosne i Hercegovine i dijela Bosne i Hercegovine, upravljalo iz Beogradu. Prema tome, logično je da su onima koji su planirali, učestvovali i izvršili zločine i genocid, pružali utočište. Logično bi bilo da oni priznaju zločine i da se na teritoriji Zapadnog Balkana nikada više to ne dogodi”, istakao je Škrijelj.

O ulozi Srbije u agresiji na BiH govorio je i Rasim Muratović, direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu.

“Uloga Srbije u agresiji na BiH dobro je poznata. Srbija je planirala, organizovala i izvodila sve ono što se dogodilo u BiH u periodu 1992.-1995. godine. Naravno, određene sudske presude nisu mogle do u detalje da dokažu sve ono do čega smo mi u našim naučnim istraživanjima došli”, pojasnio je Muratović.

Mišljenja je da će Stanišić i Simatović biti proglašeni krivim i da će dobiti adekvatne kazne.

“Srbija je u pravnom smislu amnestirana, međutim, mi imamo 150 naučnih djela gdje pokazujemo da je na BiH izvršena agresija, da je nad Bošnjacima počinjen genocid, a da je Srbija organizovala, planirala i izvodila sve to. Naravno, sudske presude su takve kakve jesu, ja ih ne bi želio ni komentarisati, očigledno je da je pravo imalo neke druge uzuse”, dodao je Muratović.

Naučni saradnik Instituta za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu Muamer Džananović smatra da je paradoks da je pred Tribunalom utvrđena odgovornost Hrvatske, a nije Srbije.

“Niz je dokaza koji pokazuju da je Srbija pripremila, organizovala i sprovela agresiju na Bosnu i Hercegovinu, međutim, međunarodni Tribunal nije do sada uzeo u svojim presudama tu činjenicu na razmatranje”, pojasnio je Džananović.

Akademik Miloš Trifković, član ANUBiH, rekao je da u presudama međunarodnog suda vrlo se pažljivo izbjegava “taj državni aspekt rata u BiH”.

“Zašto su odluke ovakve kakve jesu, to je posebno pitanje”, dodao je Trifković.

Sutra će u Hagu biti izrečena presuda šefovima Državne bezbjednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću. Na prvom suđenju, poništenom na žalbu tužilaštva, oslobođeni su svake krivice.

Protiv dvojice visokih funkcionera Službe državne bezbjednosti Srbije tužilaštvo Haškog tribunala podiglo je optužnicu prije 18 godina. Uhapšeni su 2003. godine u Srbiji.

Optuženi su da su u ratovima u bivšoj Jugoslaviji učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio prisilno i trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva s velikih područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Stanišić i Simatović optuženi su za usmjeravanje, organizovanje, opremanje, obučavanje, naoružavanje i finansiranje jedinica državne bezbjednosti Srbije, koje su ubijale, progonile i prisilno premještale civile nesrpske nacionalnosti iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske od 1991. do 1995. godine.

Na internet stranici Anadolu Agency (AA) objavljen je samo dio sadržaja vijesti koje su putem našeg Sistema protoka vijesti (HAS) dostupne korisnicima. Molimo da nas kontaktirate za pretplatu.