PUT KA POEZIJI

Elvira Joldić rođena je 09.02.1996. godine u Zavidovićima gdje završava osnovno i srednje obrazovanje, zatim  se upisuje na Filozofski fakultet u Zenici gdje je stekla zvanje profesorice bosanskog, hrvatskog, srpskog jezika i književnosti. Elvirina velika ljubav je pisanje. Kaže da je još uvijek pisac u pokušaju, jedna od onih neobično drugačijih, svestranih ljudi kojima su okupacija svakodnevne životne teme prikazane na drugačiji način.

Kada ste počeli pisati poeziju?

Moram istaći da poezija nije nešto što je prvobitno okupiralo moje misli i nešto što sam željela pisati. Talenat za pisanje sam iskazivala pišući prozu, kratke priče iz svakodnevnog života. Poeziju počinjem pisati u studentskim danima tokom samačkog života. Još uvijek sam početnik na tom polju i još uvijek sam na relaciji poezija-proza, ali trenutno sam stavila težište na poeziju jer moram dosta raditi kako bi zbirka poezije ugledala svjetlo dana.

U čemu pronalazite inspiraciju?

Inspiracija je usko vezana sa talentom, tako da ko ima dara za pisanje inspiraciju pronađe u nekim svakodnevnim, naizgled bezazlenim životnim stvarima. Često to može biti samo jedna riječ koja zapara uši i navede vas na borbu sa samim sobom, što u mom slučaju nije rijetka pojava.

O čemu najčešće pišete?

Postoje neke stvari kojima ”obični” ljudi ne daju veliki značaj poput sijalice koja mi je bila inspiracija da napišem svoju prvu pjesmu ”Volframova nit”. Pišem o ljudima, o onome što me tišti, o prolaznosti života, pišem pjesme koje mogu biti motivacija ljudima da budu bolji i da se osvrnu na greške koje su radili.

Da li imate uzora kada je u pitanju poezija?

Što se tiče uzora mogu reći da postoje pisci čija djela rado čitam i da želim postići tako neke uspjehe, dotaći ljude svojim pisanjem, talentom, ali pravog uzora nemam u smislu da želim biti on. Jako je teško ne poklapati se s nečijim načinom pisanja, ali u moru istih svako ima svoju nit. Želim vidjeti vlastita postignuća, a uvijek ću sa divljenjem gledati na pisce koji su zaista dosta postigli.

Jesu li mladi bosanskohercegovački pjesnici na margini?

Zavisi iz kojeg ugla gledamo. Mogu biti na margini u smislu da je jako teško izdati knjigu ukoliko nemate drugi posao koji će poduprijeti vaš talenat za pisanje, što znači da se od toga ne može živjeti. Moram istaći da mladi bosanskohercegovački pjesnici imaju mnogo prilika za dokazivanje i da je svaki talenat nagrađen. Imamo izvrsnih pjesnika za koje se pročulo što znači da je sve do vas samih koliko ćete raditi na sebi.

U toku studiranja, da li ste imali priliku pokazati svoje umijeće i osjećaj za poeziju?

Naravno, studiranje na Odsjeku za bosanski, hrvatski, srpski jezik i književnost od vas iznjedri samo najbolje. Kada se nađete u takvom okruženju koje prepoznaje vaš talenat onda vi dobijete vjetar u leđa, steknete znanje, iskustvo, vještine i sposobnosti.

Prema Vašem mišljenju, da li su pjesnici prihvaćeni u balkanskom društvu?

Ako zaplivate u te vode prihvatanje od strane ljudi je neminovno. Možda vas neće svi na sva zvona hvaliti i uzdizati, ali to ne možete ni očekivati u današnjem vremenu kada ljudi imaju milion drugih problema, ali svakako da će vas podržati koliku mogu. I lijepa riječ je podrška. Sve i da je realnost suprotna od svega što sam rekla to nije razlog da odustanete od svojih snova jer snovi su ostvarivi samo onima koji se bore za njih, a bez prepreka ništa na ovom svijetu ne bi imalo svoj smisao.

Potraga za mnom

Kada kiše natope listove                                                                                                                                            mojih riječi                                                                                                                                                                  I izgrizu ih svojom kiselošću                                                                                                                                    Ti, onaj isti,                                                                                                                                                                  U ambisu zablude pronađi me                                                                                                                                    Traži me među pustinjskim                                                                                                                          kornjačama                                                                                                                                                                  koje puze po užarenom                                                                                                                                    pijesku                                                                                                                                                                        Među medvjedima koji                                                                                                                                    porušiše                                                                                                                                                                  Svoja gnijezda                                                                                                                                                      Među liskama trave                                                                                                                                        Ukisaljenoj barskoj vodi                                                                                                                                          Među žabama koje čekaju                                                                                                                                    princa.                                                                                                                                                                  Pronađi me da bih ti opet                                                                                                                                  ispričala priču o dva                                                                                                                                                leptira                                                                                                                                                                          O gusjenici                                                                                                                                                            Malom svitcu i                                                                                                                                                        Stolici za ljuljanje sa                                                                                                                                              crvenom spužvicom.                                                                                                                                              Samo me ne traži među                                                                                                                                          onima                                                                                                                                                                          Što na lijevoj strani nosiše                                                                                                                              Imenovanu džigericu.

Razgovarala: Ajša Mašić-Delić